U zdravom telu zdrav duh! Uh!

Brz život, brza hrana! Sve manje vremena da se posvetimo zdravoj ishrani odnelo je svoj danak! Kada pogledate svet oko sebe videćete da je veliki procenat ljudi koji imaju višak kilograma! Da se razumemo! Ne govorim o tome koliko to estetski lepo ili ružno izgleda, to je stvar ukusa, a o ukusima ne treba raspravljati. Najbitnije je na koji način to neko ume ili ne ume da iznese. Ovde prvenstveno govorim o lošem uticaju na zdravlje. Zanimljiv je podatak da svaki kilogram preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana. Da bih vas još više uplašila nabrojaću oboljenja do kojih je vrlo moguće da će doći ukoliko se ne vodi računa o zdravoj i umerenoj ishrani. A to su: hipertenzija (povećan krvni pritisak), kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja, hiperholesterolemija (povišen nivo holesterola u krvi), dijabet, karcinom, artritis, oboljenja žučne kese, Picwikov sindrom (dolazi do srčanog udara u snu), poremećaji digestivnog trakta, komplikacije u trudnoći, psihički poremećaji... Spisak je podugačak! Znam šta ćete sada reći! "Mladi smo, nama se to ne dešava!" Svi se mi nadamo dugom i lagodnom životu, a to nam neće doći samo od sebe. Potrebno je na vreme početi voditi računa o sebi i svom telu. Zanimljv je i primenjiv slogan "Jabuka na dan = lekar iz kuće van!" Svakom prija šetnja, a samo pola sata na dan mnogo znači za vaše zdravlje. Kada kažem šetnja ne mislim na odlazak do autobuske stanice, na šetnju po centru da bi se obišli svi butici, itd. Govorim o šetnji u kojoj ćete se fizički umoriti, a psihički odmoriti nerazmišljajući ni o čemu... 

Par korisnih saveta za lako pamćenje

Koliko ste se puta našli u situaciji da učite, čitate, a jednostavno vam ništa ne ulazi u glavu! Ja mnogo! Dešavalo mi se da pola dana provedem ispred knjige, a da nisam uspela da pročitam i zapamtim bar delić onoga što sam pročitala! Neko najbolje uči uz muziku, neko mora sve da zapiše... Postoji li neki univerzalan način za vežbanje memorije? Ako želimo da imamo dobru memoriju, moramo da je održavamo i usavršavamo. Evo par saveta koji će vam pomoći da maksimalno iskoristite svoje pamćenje, a mnogim će studentima pomoći da polože predstojeće ispite...

Pamtimo samo ono što razumemo! Da bismo zapamtili neku lekciju, moramo prvo da je razumemo. To je bezbroj puta eksperimentalno dokazano: ako nastavnik traži od učenika da pročitaju neki tekst, trudeći se pri tom da razumeju njegov smisao (recimo, da pronađu odgovarajuće sinonime za pojedine reči), a zatim da pročitaju drugi tekst, ali da se ne trude da shvate smisao, nego samo da pronađu greške, oni će mnogo bolje zapamtiti prvi nego drugi tekst. Postoji, dakle, samo jedan način da se lekcija zapamti: treba je pažljivo pročitati, odgonetnuti pravi smisao pojedinih reči i preformulisati teške, nerazumljive rečenice. To je trud koji moramo da uložimo ako hoćemo da je zapamtimo. U protivnom, vrlo brzo ćemo zaporaviti „naučeno“ gradivo.

Ponavljanje olakšava pamćenje...Ovo je jedno od osnovnih pravila. Primer: „pčela“. Značenje ove reči nam je poznato zato što smo se mnogo puta sreli sa ovim insektom. I to još u najranijem detinjstvu: u parku, u dečjim knjigama, emisijama na TV... Kao posledica toga, reč „pčela“ je utisnuta u našem pamćenju. Isto važi za gradivo. Lako ćemo ga zapamtiti ako smo slušali predavanje, pa onda pročitali lekciju iz udžbenika, uradili propratna vežbanja i odgovorili na pitanja... Sve su to ponavljanja koja podstiču memoriju i olakšavaju učenje.

Učenje napamet nije gubljenje vremena! Učenje napamet je dugo bilo zanemareno. Mislilo se da je takav način učenja gubljenje vremena. To je velika šteta, pošto ono poboljšava takozvanu leksičku memoriju, koja nam omogućava da se setimo kako se reči izgovaraju. Možda nam memorisanje imena ili godina iz lekcije iz istorije izgleda kao gubljenje vremena, ali to je veoma korisna vežba za mozak. Osim toga, tako zapamćeni podaci nam omogućavaju da budemo precizniji prilikom izlaganja naučenog gradiva.

Efikasne metode za poboljšavanje memorije. Memorija je, slikovito rečeno, nalik na komodu sa fiokama. Ono što tražimo lako ćemo naći ukoliko znamo u kojoj je fioci. Zato povezujte pojmove koje želite da memorišete sa bojama, oblicima ili brojevima, tražite reči koje se rimuju, smišljajte pesmice... Rezimirajte gradivo koje želite da naučite! Postoje dve vrste memorije: dugoročna i kratkoročna. Pre nego što dospe u dugoročnu memoriju, zapamćeni „materijal“ mora da prođe kroz kratkoročnu. Ali, u njoj može da se zadrži samo mali broj elemenata. Zato je najbolje da se lekcija podeli i sažme. Treba napraviti kratak rezime, sa naslovima, podnaslovima i po nekoliko ključnih pojmova za svaki deo. Kad napravite takvu „podlogu“, treba samo da pročitate lekciju još jednom ili dvaput i detalji će se bukvalno „nalepiti“ na tako pripremljeno „platno“.

Uz radio ili u tišini? Istraživanja pokazuju da se efikasnost pamćenja smanjuje za 40-60 odsto ako se uči uz radio. Dok čitamo lekciju, aktivna je leksička memorija, ali na nju istovremeno deluju i reči pesama koje do nas dopiru s radia. Pošto mora da radi dve stvari istovremeno, memorija drastično gubi na efikasnosti. Međutim, ako slušamo instrumentalnu muziku, to se neće odraziti na proces učenja, pošto leksičku memoriju ništa neće odvraćati od gradiva koje želimo da zapamtimo.

Eto, nadam se da će pomoći...

Eh, taj studentski život... :)

Svako vreme nosi svoje. Ovo  naše vreme donelo je jedan sasvim nov životni stil i ritam. Upravo takav ritam života stvorio nam je i nove poroke i loše navike koji su nam se sad već uvukli duboko pod kožu. Da bi smo lakše prebrodili krize podležemo lakim rešenjima za opuštanje koji naravno vuku za sobom određene posledice po naše zdravlje. Mislimo da smo mnogo pametni, a zašto onda pravimo gluposti? Opravdanje: mladost - ludost. Smile

Duvan. U mom okruženju 90% ljudi puši cigarete. Velik je to procenat. Ja lično ne pušim, ali iz iskustva onih koji puše kažu da nema ništa lepše i slađe nego zapaliti cigaretu posle određenih radnji... Intenzivno se puši u vreme nekih psihičkih napora, kao što je na primer učenje. Hvala Bogu, pa ispitni rok svako malo. Za vreme pauze između predavanja, hoćete da izađete na svež vazduh, a ne možete da se probijete do njega jer ispred faxa masa studenata liči na jednu veliku pušnicu! SmileZašto se ljudi odlučuju na ovo, ne znam. Verovatno iz pomodarstva, radoznalosti... Ne mogu da prebrojim koliko sam puta u svom životu videla onu sliku crnih pluća. Upozorenja su svuda, verovatno se zato oguglalo na njih.

Alkohol. Hm... Mnogi će reći dragocena tečnost. SmileUme da opusti živce, slažem se. Alkoholizam je gruba riječ da se nosimo sa tim. Niko nije premlad ili prestar da ima problem sa napijanjem. I nije važno koliko dugo pijete ili šta pijete. Već je bitno šta vam se događa. Evo 12 prostih pitanja da vidite da li imate problema sa alkoholom. Ako odgovorite sa DA na bilo koje od ovih pitanja možda je vreme da se ozbiljno zapitate kako alkohol utiče na vas.

Da li piješ zbog problema, da se opustiš?

Da li piješ kada si besan, ljut na druge ljude, tvoje prijatelje, roditelje?

Da li više voliš da piješi sam, radije nego sa drugima?

Da li tvoje ocene na fakultetu počinju biti lošije? Da li zabušavaš na poslu?

Da li si ikad pokušao da prestaneš piti ili piti manje - i nisi uspeo?

Počinješ li da piješ ujutro, prije fakulteta ili posla?

Ispijaš li pića naglo?

Da li ikad imaš gubitak pamćenja tokom opijenosti?

Da li lažeš u vezi svog pijenja?

Da li ikad upadaš u nevolje kada si pijan?

Da li se napiješ kada piješ čak i kada misliš da se nećeš napiti?

Da li se osećaš cool kada imaš svoje piće?

Droga. Opet nešto tako poznato loše, a tako zastupljeno među omladinom...  Nažalost, svako od nas se sigurno bar jednom susreo sa osobom koja ima problema sa ovim porokom, bolešću. Ne želim da nabrajam šta sve ona nosi, svakako je to već svima poznato, ali moram da naglasim da mi nije jasno zašto se neko svesno upušta u sve to i zna šta će na kraju prouzrokovati?! OK, u životu treba sve probati, sve videti, ali ovo je jedina stvar za koju sam rekla "Verovaću drugima na reč, neću je sama probati."

Volite li sebe?

Sigurno je svako od nas bar jednom stao pred ogledalo i kritički se pogledao... Ovo je skroz prirodno, čak, biću slobodna da kažem, poželjno.

Vreme je takvo da nam mišljenje diktira neko sa strane, uglavnom su to slobodni mediji. Kriterijumi su nam nametnuti, a da toga nismo ni svesni! A sve je počelo iz pubertetskog doba, vremena kada se počinjemo formirati kao ljudi. Tema je već malo izlizana, ali da bi se nešto promenilo na bolje neophodno je konstantno podsećati na katastrofalno stanje javne scene na kojoj su prisutni samoprozvani estradni umetnici, političari i njima slični. Nažalost, ono što se može nazvati komercijalom jesu razni tekstovi pesama u kojima se propagiraju pogrešne životne vrednosti. To je glavni razlog zbog kog ne volim i ne slušam novokomponovanu domaću muziku. Dešava se naravno da ponekad odem na mesta gde se pušta takva muzika, jer društvo je veliko i sasvim je prirodno da postoje različite želje i mora doći do kompromisa. Ali ono što tamo mogu da vidim jesu devojčice, stavljam naglasak na deminutiv, koje liče i podsećaju jedna na drugu. Na neki način ih razumem. Teško je izdvajati se iz gomile, biti nešto drugo, biti poseban. Jer ipak, onome što svako od nas teži jeste da ne bude odbačen od svoje okoline. Samo je svemu tome potrebno dati svoj neki lični pečat... 

Mislim da je cilj svega biti iskren prvenstveno prema sebi, a posle i prema drugima. Izbegavam da vreme provodim sa ljudima koji su toliko drski da me gledaju u oči i lažu i još pri tom misle da im verujem. Nema ništa gore od toga. Poznajem par hroničnih lažova! Toliko su navikli na laganje, da su u stanju da mi jednu istu priču ispričaju u različitim vremenskim periodima i sa različitim završecima. Ne mogu da razumem takvo stanje svesti. Jedino što može da mi objasni takvo ponašanje jeste nemogućnost prihvatanja samog sebe i svojih sopstvenih misli. I zato ponavljam, potrebno je povremeno se pogledati u ogledalo i prihvatiti realno stanje!