Zaposlenje mladih

Kao jedan od najvećih problema prilikom inicijalnog traženja zaposlenja od strane istih kada se u oglasima za posao traži od potencijalnog zaposlenog da ima iskustvo u radu u trajanju od godinu i više dana. Veliki je problem što na većini fakulteta i u srednjim školama ne postoji dobro organizovana i osmišljena praksa, ili je u najgorem slučaju ni nema. Novi sistem školovanja predviđa ovaj problem, međutim on ne nailazi na dobar odziv kod samih poslodavaca. Veliki je broj mojih prijatelja koji su se susreli upravo sa ovakvim problemom. Takođe, javlja se problem kod samih omladinaca. U zemlji u kojoj je sistem pravih vrednosti u velikoj meri loš i izveštačen, teško je probuditi želju kod mladih da nešto promene kod sebe samih, teško im je probuditi želju da budu samoinicijativni.Kao jedan od uzroka kojim se objašnjava velika stopa nezaposlenosti mladih spominje se slab proliv direktnih stranih investicija, koje bi dalje trebalo da omoguće otvaranje novih radnih mesta. Takođe, veliki je broj mladih koji nemaju četvrti stepen stručne spreme, ovaj procenat iznosi čak zapanjujučih 60%. Da bi se nešto promenilo na bolje neophodno je izvesti prolagođavanje postojećeg školskog sistema potrebama tržišta rada. Kada ovo nije ostvareno generiše se neupotrebljiva radna snaga, koja dodatno opterećuje državni budžet, koja opet ide na teret državnih obveznika, iliti zaposlenih lica, što dalje uzrokuje druge probleme. Nezadovoljstvo mladih izazvano je u velikoj meri nemogućnošću da se reši njihovo stambeno pitanje, a samim tim i samostalnost. Po nekim ispitivanjima, čak 70% uzrasta od 21 do 30 godine živi sa svojim roditeljima. Neophodno je da mladi osete i da imaju potrebu za samostalnim životom. Kada pogledam svoj slučam, pomislim kako imam dobe i požrtvovane roditelje, koji se trude da mi obezbede neki prosek, a koji je u većini slučajeva veći od mogućnosti većine mojih vršnjaka. Ja sam im na tome beskonačno zahvalna, ali ne mogu da se ne zapitam da li su me oni dovoljno pripremili na ono što me čeka kada oni više ne budu mogli da me izdržavaju. Raduje me to i daje mi nadu što sam počela da razmišljam o tome, a to je već pola uspeha. Zapravo, ne mogu da dočekam da završim studije i počnem ja njima da pomažem i uzvraćam svu poklonjenu pažnju, pa makar to bilo samo u vidu toga što više nisam na teretu njihovog budžeta.

Omladino, budi se! :)

Pružila mi se izuzetna prilika da učestvujem u kreiranju lokalnog akcionog plana za mlade. Iskreno, pomalo sam skeptična koliko će to sve zapravo imati efekta na stvarno poboljšanje situacije mladih u našoj zemlji, ali svakako se mora odati počast ovom pomaku, s’obzirom na to da još u 2005. godini nije postojala prava strategija koja bi počela da rešava aktuelne probleme. Značajno je to što su u pravljenje plana direktno uključeni mladi, kojih se to direktno tiče i koji znaju da definišu probleme, ali nažalost nisu u mogućnosti i da ih reše, jer deo toga ne zavisi od njih.Takođe, kao jedan od velikih problema javlja se tkz. „odliv mozgova“ iz zemlje. Da bi se ovo sprečilo neophodno je zadovoljiti potrebe mladih. Strateška briga o mladima i njihova participacijanerazdvojno su vezani jedno za drugo. Poražavajući je podatak da je u periodu od deset godina, od 1990. do 2000. godine, Srbiju je napustilo preko 500.000 mahom mladih i obrazovanih građana. A od početka XX veka, po nekim istraživanjima stručnjaka, Srbija je izgubila preko 12.000.000.000. evra. Iako je tačnost ovih podataka pod smnjom, cifra koja se spominje dovoljno je velika da se mora alarmantno reagovati. U XXI veku, odliv mladih ljudi je i dalje u manjoj meri aktuelan, ali ne gubi na značaju, s’toga se mora što pre početi delovati. Problemi mladih najviše su vezani za nezaposlenost, rešavanje stambenog pitanja, koje je povezano sa prethodnom stavkom i koje pretstavlja nezanemarljivu posledicu iste, zatim obrazovanje, kultura, zdravlje, učestvovanje u donošenju odluka, itd... Iako je ovo pitanje stalno prisutno u svim vrstama medija i u našem neposrednom okruženju, a čije posledice svi mi osećamo, neophodno je konstantno podsećati, jer će se samo tako uspeti nešto promeniti. Neophodno je delati, još više nego pričati, ali bar nešto za početak od mene...